Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum.

  • Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864.
Date:
1818
Catalogue details

Licence: Public Domain Mark

Credit: Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum. Source: Wellcome Collection.

    12/546 (page 8)
    Koje, ffjeifS, aliud, partim: Koje ja, које ти ; које maiwo, које амо j које ‘огпуд, које одовуд. Којегде,' Којегди , Којегђе, I KojfeJ) •, J f Којекако . irgeab miß , utcumque. КојекЈ, којекога, irgeubmec, udus al- te V' . Kojt-куда, itgenbmol)ia , aliquo. Којек/де, 3иtevcalare beš (šernilBecrg* v*» ' solita intercalari a Georgio. paД'оM , i)dm (iф , fu rtim. J!>e, gannit, sane .(von гле?), M ;, m. узео ма , bat feinen $opf auf- 9,cid3f/ Д<фОгфС niфt mebr, cepit im- P C t n m Gn ivi a, impetus). Митровски, ка , ко , н. п. шјесец, Öem terđs, Demetrii mensis (Octob.) Напабирчити, mvi, v. pf. паф1е[еп, spi- cilegium facio, Напаљепшовати, кујем, vide напа- бирчипш. Иеколицина (људи), einige Cuntte, aliquot homines. Нурија, f. bee ©prengel beö ipopen, Die Pfarre , parochia Околна, на, но, xmiliegenb, adjacens, viemus. ОчРње, n. vide очимљење. (Tee.) (Cpeiw.) (Ерц ) Џ* mtb ba, passim. Очимити, им, V. impf. $а!ек nemtett„ patrem appello. ОчимљРње, n. baS s,ßatei*nenneit , patris appellatio. Очиши, им, vide очшушти. Пар, m. y овај nap, ifcf, füc biefeS s3Jlal, nunc. Повлачење, n. ba§ Uml;er§iel;ctt, ci- stractio. Породмца, l bie(tebenbe) gamilie, gens i „Поздрави iviii старца ВариТака: >?Нек’ поведе своју породицу, „Породицу ВариТаковиТе — Солјун, m. Xbeffalonicb, Thessalonica» Приповиједасе, како je некакав ка- зивао , како су у Солуну јевгпи» не чакшире; а други iviy ренао: То може бити, али до Солуна сто coivt)Ha, а од Солуна сгпо сомуна (треба). — Сгпуд ница , f i) ријека у Србији (бли- зу Новог пазара), 2) намаспшр (ко- ји се зове u С т у д е н н ч к а Л а в- ра) код те ријеке. Студсничанин, кал^ер из Сгпуденице. * Студенич- ни, ка , ко , von Студеница. Такбђер, gleichfalls, itidem, item, cf, тако. Тупнути, нем, v. pf. ffampfen, pulso. укаљати, ам, v. pf. (mit &otl;) bc* (фmitten , luto maculoo Ако и нијесу у овој књизи скупљене све Српске ријечи, али je по~ стављен темељ да се скупе (колико je могу&е у живом језику). Сад сваки ,зна’ коЈУ ријеч тражштш, и ако je не нађе , виђеБе да je Heivia, и jvio- же je ^е записати и оставити; и тако се сад сшо пута лакше могу поку- штш осгпале ријечи, што су остале по народу, него шпго би се на ново почело ii ове скупиле. lilmo се гпиче овђе Њемачкога и Лагпннског језика , о moivi caivi ра- дпо са Г. Копитаром, h. к. дворскшм библиотекаром ; али опет ако се 1?е нађе , да су које рнјечи р^аво иреведене, moivie сам ja кркв, што му Hnjecavi знао право значење казати, а не он, што га није зиао Љемачки илп Аатински истолкоЕати. Може бити да Бе млогилча од наши учешс Србаља пасти на ум код ^екоји ријечи краБе и Српскима наличније рнјечк 1Бемачке и Латинске, него што смо и ми овђе шетнули ; такове ријечи треба забиљежиши, као и оне, које се не нађу овђе. Али опеш не треба сваки да мисли, да су оно све погрјешке, Јђе он не разумије Њемачкога, или Аатинскога , нли Српскога језика. У рјечнику треба да се истолкује и опише шгпо се боље гаоже сзе, шгпо народ о рцјечи којој мисли и приповиједа: загпо сам код ђекоји ри» речи описао, што се npafte шогло, ^екоје Бародне обичаје, и додао npn-, повијешке (ii ов^е може бити да je јђешто изостало, али додашо и из- мишљено није заиста ништа). О овоме сам особито увјерен да fte бити зушло свако vie правом Србљину: зашто су ме веБ од неколике године мо- лнлп од учени u знаменити Србаља, да почнем описивати народна